U Valjevu se srpski govori pravilno a italijanski jezik pod B
„Koliko u Srbiji koštaju samoglasnici?
Pre više od 15
godina u grad na Kolubari stigli su italijanski investitori. Otvorene su
fabrike koje su uposlile veliki broj radnika, od kojih je jedan broj morao da
savlada jezik, da bi se mogao
sporazumevati sa italijanskim šefovima, menadžerima i poslodavcima.
Mnogi su pohađali
kurseve italijanskog jezika koje su organizovala preduzeća, a bilo je i onih
samoukih, koji su zahvaljujući sluhu i interesovanju, naučili jezik u praksi,
razgovarajući sa kolegama Italijanima. To znanje je uglavnom bilo polovično, ali
često više nego dovoljno da bi se međusobno sporazumeli. Italijani su vrlo strpljivi i skloni da uz gestikulaciju i malo mašte,
ipak razumeju šta stranac želi da im kaže.
by Dragan Đurđević - Valjevo |
U Valjevu se
stvorilo jedno malo italijansko jezgro ljudi koji su ovde došli na privremeni
rad. Neki od njih su doveli svoje porodice, neki su stvorili porodične zajednice sa Srbima i među njima
stekli prijatelje. Spontano se
stvarala sve veća grupa ljudi koji su manje ili više razumeli i govorili
italijanski jezik. Italijani su takođe, neki brže, neki sporije savladavali
naš jezik.
Ima i onih koji još uvek nisu.
Ima i onih koji još uvek nisu.
Za strance je
najbolje da u Srbiju premijerno stignu u proleće ili leto.
Prvo sa čim se
susretnu na ulazu u našu zemlju je u to
vreme neugledan granični prelaz i još
uvek loši putevi. Dolazeći od Šapca ka Valjevu, iznenade se velikim brojem
nedovršenih i ogromnih kuća sa neuređenim domaćinstvima.
U pojedinim
dvorištima mogu se videti mini groblja, što mora se priznati, budi jezu i
stvara nepoverenje u zemlju u koju prvi put dolaze. U nekim selima sahranjuju
svoje bližnje ispred kuća. Čudan običaj. Čini im se da nam nedostaje kultura
življenja.
by Dragan Đurđević - Valjevo |
Kad šokirani stignu u Valjevo, da bi se povratili
i stekli veru u srpsko civilizovano podneblje, najbolje je odmah ih odvesti u
restoran i ponuditi im hranu i
piće. Kad utole glad, uživajući u
srpskoj kuhinji, podignu glavu, okrenu
se oko sebe i primete:„ Dio mio, koliko lepih žena na jednom mestu. Vi Srbi
imate neki kalup za lepotu!?
Imamo.
by Dragan Đurđević - Valjevo |
Pre osam
godina, stanovnik Valjeva je postao i Duca di Ferrara (pseudonim- Vojvoda od
Ferare). Poslat je iz Italije da rukovodi preduzećem čiji je osnivač italijanska
kompanija.
Duca di
Ferrara je voleo da sedi u baštama restorana, sladostrasno puši cigarete, pije
svoj espresso i posmatra prolaznike sa radoznalošću došljaka.
Prišla mu
prosjakinja romske nacionalnosti
ispruženog dlana.
„ Gospodine,
daj mi neki dinar tako ti Bog pomog’o.“
„ Non capisco.Sono Italiano.“- odgovara Duca, misleći da je se rešio.
„Signore, per
amor di Dio, mi dai qualche soldino.“ nastavlja prosjakinja na tečnom
italijanskom.
„Da se uplašiš.
Ovde i prosjaci govore italijanski!“ žali se Duca .
„Studirali su
ispred katedrale Duomo di Milano,
objašnjavam. Slovenski narodi progovore
italijanski za tri do šest meseci kad počnu da žive tamo. To se ne može reći za
Italijane koji dođu ovde. Koliko vidim, ti ćeš progovoriti za pet godina.“
„Koliko u
Srbiji koštaju samoglasnici? Come un cristiano (kako čovek) može reći, krst,
prst, Trst. Mnogo teško! Kaže se
Trieste. Ceo svet kaže Viena i elefante
a vi kažete Beč i slon. Mamma mia come siete strani voi Serbi! ( Majko moja
kako ste čudni vi Srbi.)
„Zašto mi kad
izađem iz kafane kažu vijetnam? Šta to znači“-
„Vijetnam je
država. Ne znači ništa na srpskom.“ –
objašnjavam.
„Ali čuo sam
da mi kažu vijetnam!“- uporan je Duca.
„Veruj mi ne
znači ništa osim imena države.“- odgovaram gubeći strpljenje i mislim ko zna
šta je on čuo.
Završavajući telefonski
razgovor u njegovom prisustvu jednom sam
rekla sagovorniku:
„ Hvala. Prijatno.“
„ Hvala. Prijatno.“
„ Sad si rekla vijetnam!“ poskočio je Duca
„ Ne, rekla
sam prijatno.“
„Come buon
apetito?“
„No, come
buona giornata. Prijatan dan želim!“
„Che strani
che siete! Mnogo je težak srpski.Tanti
padež.Učim ali mi ne ide.“ jadao se Duca.
„Žao mi je.
Došao si u zonu gde se koristi svih sedam padeža, sva četiri akcenta i postakcenatske
dužine.“
„A gde koriste
manje? Hoću da se preselim tamo. Najteški su padež!“
by Dragan Đurđević |
Ušao je jednom
u apoteku po antibiotik. Ljubazna apotekarka je pokušala da se sporazume na
francuskom.
„Ja pričam
samo italijanski. Žao mi je. Ne razumem.“
Gospođa koja
je stajala u redu iza njega se ponudila da pomogne:
„Parlo
italiano. Mogu li Vam pomoći?“
Slično se
dogodilo u supermarketu. Pitao je prodavačicu gde se nalazi voćni jogurt. Ona
je slegnula ramenima i pobegla sva zbunjena jer nije razumela šta želi. Tu se našla jedna devojka koja mu je na tečnom
italijanskom objasnila gde se nalazi odeljak sa mlečnim proizvodima.
„Pa ovde svi
govore italijanski, mamma mia. Moram da pazim kad ogovaram u Valjevu!“
Ima i
suprotnih situacija.
Duca je
podizao novac na bankomatu.
Gospođa koja je bila udaljena na par koraka od njega radoznalo ga je posmatrala.
„Che cazzo
guardi?!“( Koji moj gledaš), kaže dovoljno glasno da čuje radoznala „Srpkinja“.
„ Buongiorno
signore. Io sono Italiana.“( Dobar dan gospodine. Ja sam Italijanka.)
„ Kakav blam! Mislio sam da mogu na miru psovati na italijanskom.“ – bio je zatečen koliko Italijana šeta ovim gradom.
„Stalno mi se
dešavaju neprijatnosti.
Prvo sam naučio da kažem p...a a onda piksla. Kada bih seo u kafiću a na
stolu falila piksla, nisam bio siguran da li konobaru da tražim p...u ili
pikslu. Nisam razlikovao te dve reči.Ustajao
sam i uzimao pepeljeru bez da pitam“
„Veruj mi
Duca. Ima razlike.“ Rekao mu je
prijatelj Šumadinac .
by Dragan Đurđević -Valjevo |
„ Šta na
srpskom znači pikaču?“
„Ništa.To je
pokemon. Lik iz crtanog filma.“
„Znam da je
crtani lik ,ali profesorka srpskog mi je rekla pikaču kad smo učili futur!“
„Rekla ti je
pisaću, od glagola pisati!!!“
„Koliko je
teško srpski jezik. Imate č i ć. To je isto. Nema razlike. Pa onda tutti questi padež. Madonna Santa!“
„U Vojvodini
tu i tamo nema razlike između č i ć. Ovde
se kaže čekam ali, ćutim.“
„Ti ćutiš!? Nikad sam čuo da ti ćutiš!“
„To nema veze
sa gramatikom Duca!“- već gubim strpljenje.
„Opet sam
pogreškao! Ćutiš!
by Dragan Đurđević |
Kad šetate Valjevom, bilo da govorite srpski, italijanski ili oba jezika, pričajte tiše ako želite da se to ne pročuje. Ovde se govori pravilan srpski jezik, ali nikad ne znate kome je italijanski pod B.
Ili obrnuto.
Divno, odlična priča. I božanstvene fotografije, bravo!
ОдговориИзбришиHvala Vladana puno. Imam sreće da mega talentovani Dragan Đurđević -Djuk iz Valjeva, svojim fotografijama ilustruje moje tekstove. Hvala Đuka!!!
ИзбришиПогођено,belle immagini...
ОдговориИзбришиGrazie mille! I u ime majstora fotografije.
ИзбришиPa dobre bre, ajd malo lokalpatriotski ih usmeri u Niš ;)
ОдговориИзбришиNemoj da brineš. Moj bermudski trougao je Niš-Italija-Valjevo. Pošto sam Nišlijka, iz pristojnosti ostavljam rodni ,voljeni grad za kasnije. Lele moja sekira ne udara na jedno mesto. Ne postizam! Vidimo se vrlo skorooo!
ИзбришиKarolina, tako sam se slatko smejala... A smeh je lek :) Hvala za lek.
ОдговориИзбриши