Besana

by Negoslava Stanojević

Dok su vrane u obližnjem parku graktale celu noć,

otkačeni antenski kabl visio je niz ugao zgrade.

Nošen vetrom , jednolično je  bičevao oluk,

kroz koji je tandrkala razuzdana letnja kiša.

Oluk je tupo odzvanjao pod udarima žice,

koja se prepuštena  vetru nekontrolisano njihala,

menjajući brzinu,

ne promašujući  limenu cev ,

kroz koju je lilo „ kao iz kabla“.

Udarci su refleksno sevali kroz moju glavu.

Imala sam  za dva broja veće oči.

Kiša je  pred svitanje prestala da pada,

vetar je usporio,  kabl  proredio tuču.

Ptičiji metež je utihnuo  kad je Sunce  odskočilo.

Iznenada, sve ptice su kao jedna

odlepršale u istom pravcu.

Izgleda da im je serviran doručak

posle naporne treće smene.

Toliko željeni mir i tišina.

Prepuštam se carstvu snova i...čujem budilnik.

Gra, gra, gra!