Drumovi će poželet'...

by Libero

I ove godine  nadležni  su objavili  da  je nabavljena  dovoljna količina industrijske soli i rizle, te su spremni  da  obezbede nesmetano odvijanje  saobraćaja u zimskim uslovima.

 To je sve što se učini planski i na vreme. 

Uvek me je,  i  kao novinara, iritirala takva informacija,  koju smo bili dužni da preko saopštenja plasiramo kao vest. To bi bilo kao kad bih ja kao domaćica, saopštila članovima porodice, da smo nabavili dovoljne količine brašna,  sira i jaja, a ja zamesim pitu tek kad dan dobrano odmakne, a oni počnu da se previjaju od gladi, pa im se zavrti u glavi i zabole ih stomaci. Osim što ipak osete  glad, moramo ići u apoteku po lekove za bolove  i kuvati čajeve, da saniramo posledce pregladnelosti.  Još mi zameraju što nisam spremila na vreme. Na kraju se posvađamo.  Ja  sam računala da neće biti baš toliko gladni.

Po istom modelu rade i putari, štedeći  “ dovoljne”  količine  rizle i soli.

Kojom računicom se dolazi do  količine koju nazivaju dovoljnom?

Kao laik, pretpostavljam da se oslanjaju na iskustva iz prethodnih godina  i na dugoročnu vremensku prognozu  RHMZ. Zašto se onda dovoljne količine soli, rizle  mehanizacije pa i ljudstva štede? Praksa pokazuje da se sneg sa ulica sklanja samo prirodnim putem, pri porastu temperature vazduha koji topi isti, a za to vreme saobraćaj se odvija po  takozvanom raskvašenom snegu.  Na kolovozu ostaje smeša ugaženog snega, soli i rizle koji umesto da budu uklonjeni sa ulica i puteva, ostaju  smetnja za vozače i pešake, a agregatno stanje te” kaše” se menja u zavisnosti od temperature.
U podne su vam potrebni pneumatici  sa šarom a uveče sa lancima.

Jedino se u Srbiji i posle prestanka padavina, sneg ne uklanja, već se zadržava na putevima i direktno ugrožava bezbednost  saobraćaja. Oni čiji bi  to posao trebao biti, računaju na svog podizvođača "JKP Sunce."

 Od jednog do drugog snežnog talasa, od jedne do druge zimske sezone. Tako godinama…

Nisu srpske džade i drumovi, zapuštene i nemarno odžavane samo  u zimskom periodu. Od ranog proleća, do kasne jeseni uz ivičnjake trotoara, duž kolovoza, gomila se prašina s puta koja pri prvoj kiši postaje blato, koje je klizavo  i tako ugrožava bezbednost saobraćaja. Na stranu što nam u takvim uslovima automobili nikad nisu čisti. Možda sam videla jednom za poslednjih deset godina da  putari čiste blato i korov koji niče na kolovozu uz ivičnjake. Nije čudo da ima korova, jer se ne čisti redovno. Moram dodati i da ružno izgleda. Navešću primer koji sam čula od prijatelja Italijana koji vozi kamion:

“ Vozio sam po jakoj kiši od Italije do Srbije. Sve dok nisam ušao u Srbiju, kamion mi je bio čist. Posle stotinak  kilometara koje sam prešao po vašoj zemlji,  ne mogu da prepoznam svoj kamion, a tablice kao da ne postoje. Nije mi jasno kako samo vi u Srbiji imate blata na putevima.”

Evo još jednog našeg drumskog specijaliteta. Da ne kažem brenda.

by Dragan Đurđević

Ulice su nam prepune rupa po kojima svakodnevno kršimo svoja vozila. Kad dočekamo dan da se rupe zakrpe, obradujemo se na kratko, jer postajemo svesni da je u pitanju klopka. Šta bi drugo moglo biti?

Pred klopkom niko ne postavlja znak upozorenja. 

Radi se o kraterima koji ostaju posle sečenja asfalta,  da bi bili popunjeni  novim  slojem. 

U Valjevu se po običaju, petkom počinje sa sečom asfalta, negde oko deset, jedanaset sati.  

U tri sata putari idu kući, nedovršenog posla, ostavljajući nam kratere  da tokom vikenda vežbamo slalom. Klopka dobija pravi smisao tek kad padne kiša i ispuni rupe vodom. Najčešće nema upozorenja,  mislite da je bara, vozite  opušteno i  eto vas u klopci.

Verovatno znate da se možete žaliti  i tražiti odštetu, ali koliki broj nas to i iskoristi. Koliko se nas pita i želi da zna, gde odlaze naše pare kad su u pitanju tenderi za održavanje puteva tokom cele godine.

Da li su pobednici na tenderima dorasli poslu koji su zagrizli, ili su pobedili samo zato što znaju nekog , ko zna nekog, da zna nekog. Mera njihove kompetentnosti  treba da budu čiste ulice i putevi. Ništa drugo.

Ovako , izgleda da mi svojim novcem plaćamo nesposobnjakoviće . Dajemo im mogućnost da se lično bogate na račun naše nezainteresovanosti. “Selo gori a baba se češlja.”

Da se vratim zimskim radostima.

Jutros sam na vestima čula da su putevi  koji vode do planinskih turističkih centara prohodni. Odmah potom, usledilo je upozorenje vozačima da  ne kreću na put bez preke potrebe i kompletne zimske opreme.

Srbija je jedina zemlja u svetu, u kojoj čistači puteva, usred zimske  turističke  sezone, apeluju na vozače da ne kreću na put. Bez preke potrebe.  Ne idite u planine, jer tamo ima zime.

I u gradovima, stanovnicima  Srbije je veoma teško da tokom snežnih padavina i zbog poledice nesmetano stignu ponekad čak i do hitne pomoći. Ili hitna pomoć do bolesnih stanovnika.