Postiš idiote!

by Dragan Đurđević - sa mosta na Jadru

Rekreativno vozim biciklu  kad god mi se ukaže prilika. Zove me  prijateljica i nudi da popijemo kafu u bašti nekog kafića u centru. Mmm baš mi je trebao predah u hladovini u društvu.

 Petak popodne, ja opuštena, divan  julski dan. Već sam u mislima ispijala hladan nesić. Toliko mi se pio!  Naravno  da sam ga poručila čim smo sele. 

Moja racionalna i svemisleća  Mica strogo sugeriše:

“ Nemoj piti nes  kafu! Uzmi nešto zdravo. Uzmi limunadu.”

Gleda me strogo onim kao različak plavim očima. Znam da mi to ne govori bez razloga. Po njenom tonu razumela sam da nema diskusije pred konobaricom. 

Pomislim da u ovom kafiću  uz nes, gratis služe i salmonelu. Možda konobarica ima sidu ili su u  lošim odnosima  pa može da nam pljune u kafu.

U našem dvojcu bez kormilara, ona mene sprečava da trošim novac na garderobu, a ja nju ubeđujem da je kupi. Ona mudro ćuti a ja  progovaram i na leđa.

Sigurno mi ne govori bez razloga da odustanem od hladnog nesića.

 Kad se udalji konobarica, objasniće mi današnju teoriju zavere!

“Uzeću limunadu. Bez šećera molim.”- poslušno poručim.

" A meni donesite koca -kolu!” hladno poručuje Mica paleći cigaretu i gleda me dok joj osmeh titra na usnama a oči dobijaju svetliji ton. Boju vedrog neba.

Čim  sam  konobarici  videla leđa pitala sam je:

“Zašto ne mogu da pijem nes? Zašto ja nešto zdravo a ti  koka-kolu?

“Postiš idiote!!!”