Sa Balkana na Apenine i nazad...

“Hoćemo li čaj ili kafu?”

“Kafu. Kako mi se dopada tvoja božićna jelka! Samo srebrni ukrasi. Jednostavna i lepa.”

“To ti je  jelka za nezaposlene. Kad se budem zaposlila, kupiću crvene i zlatne ukrase. Danas je deset godina od kad su me otpustili iz staračkog doma. 'Ajde da popijemo i jedan limoncello u to ime. Živeli!"

jezero Como

"Nije da ne radiš ništa."

"Kakvi su ti to poslovi? Održavam kuću  i masiram babetine od sto godina!  Ove dve nove su sestre. Starija ima  devedeset godina i pati od reume, a mlađa osamdeset sedam i boluje od alchajmera. Leže po cjeli dan u bračnom krevetu. Kad uđem ujutru da im dam ljekove, ova mlađa me  uvjek pita: “Signora, ko ste vi? Kako se zovete?" Ja ti se tako svaki dan sa njom upoznajem. Starija je bistra i ona izdaje naređenja. Ne prođe dan, a da me ne podseti: “Signora da li ste obrisali podove u cjeloj kući?"


“Naravno gospođo.To se podrazumijeva. Najpre vam podelim terapiju pa obrišem pod, a onda idem u nabavku."

"U sebi  pomislim: Da ti Mirjana svaki dan potire podove u ovolikoj kućerini, po kojoj osim mene i hitne pomoći niko ne hoda... Italijani su opsednuti čistim podovima. Jednom nedeljno obrišem i 'ajd zdravo."

"Možda će primetiti?"

" Svako jutro pokvasim krpu  i ostavim je da se suši."

"Posle njih, masiram matoru  Armandu. Bolan, tako bi se trebao zvati konj, a ne žena. Toliko je bogata i kad mi kaže:

“Mirjana nemam sitno  dvadeset eura. Podsetite me da Vam dam sljedeći put." Eej, ona nema sitno dvadeset eura! A ja ni dvadeset centi!! Ima osamdeset godina  i još radi. Trenutno traži nekog da joj pegla. Dala je otkaz jednoj Ukrajinki, nije bila zadovoljna. Hoćeš li da radiš kod nje? Samo je zajebana.  Moraš lenjirom mjeriti peškire kad ih sklapaš i čipka na vešu mora da dubi. Prihvati bolan, to ti je prilika da zaradiš i vidiš  original Diorovoga veša."

"Zašto da ne? Mogu da peglam. Ne bih da čuvam decu i stare. Zakaži mi sastanak sa gospođom."

"A vidi što su mi ljepe ruže? Razbijesnim se što nemam posla, uđem u cvećaru i zatražim pet ruža. Kad mi je rekao da koštaju dvadeset pet evra, od muke sam se zacerekala, platila, zabacila glavu i nestala elegantno. Nisam  više imala para za namirnice.  Jebi ga, ali su mi baš lijepe."

"Neka si častila sebe.Treba nešto da te nasmeje i oraspoloži.  Dok ima bogatih baba o kojima se niko ne brine, a neće u dom, biće i para."

Jezero Como

"Ja se posle dvadeset godina nemam gdje vratiti u Bosnu. A ti? Nije ovo za tebe. Dovoljno si  vidjela  da se ne zanosiš  da ćeš pronaći posao kakav bi željela. Još uvjek si  mlada pa se možeš vratiti u Srbiju i ponovo  zaposliti  u nekom preduzeću. Jebi ga, i sama si rekla da žene u Srbiji rade za  trista evra, a sve ofarbane i sa sređenim noktima. Živim u Italiji a puštam kosu dok ne odem u Bosnu  na godišnji odmor. Treba dati dvadeset pet eura za šišanje! Uštedim te pare za šišanje, ali moram nakupovat poklona svima. Rodbina želi da osjeti malo Italije na svojoj koži. Ne daj Bože da ovdje  moraš kod zubara! Italijani dižu kredit da srede vilicu. Nama ne daju kredite ni kad imamo stalan posao! Bježi odavde!"