Poslednji aristokrata

by Dragan Đurđević

Gospodin  Angelotti je umro u stotrećoj  godini života. Aluminijumski magnat Lombardije. 

 Kratko mi je bio  poslodavac. U početku je bilo teško  raditi  za njega. Kada sam se navikla na njegovu narav, on umre.

“Čudo to Miro? U stotrećoj.”- glumim iznenađenost

Bio je pravi gospodin. Zapravo, jedan od poslednjih  aristokrata Severne Italije. Godinu dana sam svakodnevno bila u njegovom društvu. Drugi su ga se bojali, jer je bio nezgodan i čangrizav, a  on u stvari nije podnosio ljudsku gluposti i nerad. Tako neverovatnog  starca nikada nisam srela.

by Dragan Đurđević

Ujutru bih ga kupala.

“Signora, nemojte me ubiti tim peškirom. Ne trljajte mi kožu, već upijajte vodu tapkajući mi telo. Molim Vas, izmedju prstiju na stopalima, peškirićem uvek prodjite pet puta. “

“Svakako gospodine. Čim Vas obučem, pozvaću  da Vam serviraju doručak.”

“Samo požurite, imam posla!”

Serviranje obroka za gospodina Angelotti  nije bio jednostavan posao. Sve je moralo biti po protokolu, i sve je imalo predvidjeni izgled. Odstupanja nije smelo biti, jer bi naprasno izgubio apetit. Jednom je u mom prisustvu vratio jelo, jer je kuvarica na tanjir stavila trinaest, umesto dvanaest njoka.

Posle doručka otišao bi u svoj kabinet da proveri  cenu aluminijuma na berzi i pročita novine.

“Gospodine, Vaš sin je stigao i pita da ga primite na konsultacije. “

“Signora, ne prekidam posao zbog nenajavljenih poseta, a posebno ne zbog tog prokletog komuniste koji je studirao filosofiju na Sorboni i počeo da radi u pedesetoj godini!”

by Dragan Đurđević

“Da mu prenesem da dodje sutra?”

“Ne, pozvaću ga kad budem imao vremena za njega”- bio je neumoljiv Angelotti.

Njegov sin ima sedamdeset  godina i izgleda starije nego otac.Imao je burnu i buntovnu mladost. Tražio je sebe po svetu dok mu padre nije ukinuo apanažu. Kad je ostao bez sredstava za  život, vratio se “figlio Prodigo “ (sin koji se vratio ocu posle lutanja po svetu). Otac nije slavio njegov povratak kući, već ga je bacio u proizvodnju. Tako se to radi ! Postepeno je napredovao u karijeri, ali ga stari nikada nije uzimao za ozbiljno. Otac mu je zamerao i što nije bio u stanju da se oženi i podari mu naslednike.

by Dragan Đurđrvić

Nešto mlađa ćerka, imala je dece i unuke i neizmerno se trudila da ugodi svome ocu. Na njen trud, gospodin je gledao sa podozrenjem. Sumnjao je u njenu ljubav. Pretendovala je nasledstvo.Morala je da obezbedi svoje nesposobne sinove koji ništa nisu radili. Dolazili su na posao u dedino preduzeće. Strašno je moja ti kad deca ne postanu bolja i uspešnija od svojih roditelja.

 Ko će posle njega održati imperiju?

by Dragan Đurđević

Nedeljom bi gospodin  poslao šofera po ljubavnicu, “piletinu” od osamdeset godina. Tokom ručka guguču, a on je pita:

“Amore, šta si lepo radila ove nedelje?”

Ona ustrepti  od  ljubavi  i od parkinsona i krene da pripoveda. 

Posle sat vremena  mu dosadi njeno društvo, pa me pozove.

“Signora, neka  šofer  dođe, i otpratite gospodju Delneri do  auta. Ljubavi moja, vreme je da kreneš, treba da odmoriš.

 Gospođo Mirjana, sve manje imam živaca za ovu ženu. Moja pokojna supruga je bila anđeo, a ja sam je varao sa ovom. Šta li sam video u njoj? Previše jede i mnogo priča.”

“Izvinite, ako smem da primetim,  zašto ne raskinete?”

“Trideset godina smo u vezi. Ne mogu. To bi je ubilo.”

by Dragan Đurđević

Bilo mi je jednostavnije u popodnevnoj smeni. Jednom sam došla odevena u dugu, lanenu haljinu - bilo  je vruće. I u  julu mesecu smo ložili kamin, jer je gospodin osećao hladnoću u svojim staračkim kostima.

“Signora Mirjana, zašto ste se obukli  dugu haljinu kao časna sestra?  Nemojte više dolaziti na posao u toj haljini.”

Zaprepašćeno sam ga pogledala, a on je nastavio da čita i nije me više ni pogledao  toga dana.

Pored njegovog uzglavlja uvek je bdela  medicinska sestra koja je brinula o gospodinovoj terapiji. Jedne  večeri  došla je u smenu  žena koja je  na sebi  imala usku crnu suknju i duboko dekoltiranu crnu majicu. Okrznuo nas je pogledom i zakreštao.

“Odlazi časna sestra, a dolazi prostitutka!”

Požurila  sam ka vratima da ne puknem od smeha, ali me je pozvao da se vratim:

 “Iskreno se nadam da večeras nikoga nećete sresti u toj haljini. Ličite na duha! Buona notte.”

by Dragan Đurđević

Eeej, kakav je to čovek bio. Sa njim nikada nije bilo dosadno. Takvog poslodavca  više neću naći. Bila sam zatečena kad su me posle sahrane obavestili da je naložio da mi se  još godinu dana isplaćuje plata i da u naredne tri godine dobijam poklon za Božić.

Draga ti, to ti je razlika izmedju buržuja i aristokrate.

“Miro, jesi li siigurna da mi nisi prepričala scenario nekog filma?”

Sve ti je to tako bilo.