Kradljivci vremena

Irena Ranđel - Kišobran

 

Ne volim kad sanjam

čudne snove.

Ne tumačim ih,

ne izvlačim pouku.

To se podsvest

sa mnom igra,

mada sam i ja pomalo

na svoju ruku.

Ljude slušam pažljivo,

pokušavam ih shvatiti...

Počnem razmišljati kao oni,

onda sve moram sanjati.

Gledam ljude netremice.

I dalje me zanima

šta žele da kažu.

Ako ne govore lepo o sebi,

onda sve drugo, uglavnom, lažu.

Malo je vrednih pažnje,

koji mi saopšte nešto novo,

svi drugi su „kradljivci vremena“,

isprazne me i gotovo.

Ja posle ružno snivam,

brinem tuđe brige teške,

Bog može sve da oprosti,

ne i da ispravi greške.

U opštoj ljubavi prema svetu,

ljudi najviše vole sebe.

Ta ljubav je  bezuslovna!

Treba im samo dobro u tebi,

dok ti misliš da vole  tebe.