Detinjstvo

Što volim da podetinjim s decom,

tad prosipamo razne mudrolije.

Odakle mi sve to na pamet padne?

Pa iz fioke za drangulije.

Fioka se nalazi u mojoj glavi,

gde vladaju sile dečijeg nereda,

nikad je zaista raspremila nisam,

skrivena je od tuđih pogleda.

U njoj su raskupusane bajke,

jedno tatino obećanje,

da će me ušuškati kad dođe kući,

pročitati priču pred spavanje.

Jedan točak od rolšue stare,

na kolenu gadne posekotine,

umesto da mi izvida rane,

od mame sam dobila batine.

Požutelo pismo jednog dečaka,

iz ljubavnog romana prepisano,

u kojem moje lice i kosa
 ne podsećaju na opisano.

Sličice i album životinjsko carstvo,

kreda i pločica za igru školice,

od  deset metara lastiš stari,

na dragoj lutki naprslo lice.

Satić sa kaišem kožnim crnim,

na kojem je vreme odavno stalo,

poklon od bake za rodjendan sedmi,

moje bogatsvo mi izgleda malo.

Sad kad je izvrnem naopačke,

blagoslovena materinstvom,

znam da fioke pune drangulija,

imaju deca sa srećnim detinjstvom.