Čiča Bradine priče: Baba je vrh

čiča Brada

Čak i oni koji ga dobro poznaju ne mogu da dokuče, da li se život igra sa čiča Bradom ili se čiča Brada poigrava sa svojim životom.
Ko kod da je protagonista ove igre zvane život, ne utiče na njegov nesalomivi duh i neverovatan smisao za humor, koji je kažu, nasledio od svo pokojnog oca Milojka. U trenutku dok ovo pišem, čiča Brada ima pedeset osam godina, status razvedenog i nezaposlenog čoveka, koji preživljava zahvaljujući raznim majstorskim veštinama, vozačkim sposobnostima i povremenim poslićima .Kada uspe da ih pronađe.
Čiča Brada je dobar radnik ali, nema posla. Čačanin je pa se snalazi.

U Srbiji je mnogo ljudi koji nemaju dan radnog staža, nisu na birou i ne pomišljaju da konkurišu u nekom preduzeću. Što iz objektivnih, što iz subjektivnih razloga. Uspevaju da prežive, dok jedan broj njih živi lepo.
Jedini posao koji radi iz ljubavi i kojem je posvećen je gajenje pčela.
- Kad me neko pita čime se bavim, ja kažem da sam tajkun. Odmere me i vidim ne veruju.
Vidi ovako: imam petsto hiljada zaposlenih. Šta se čudiš? Samo tajkun može da ima toliko radnika.
-Ti ne ličiš na tajkuna.- odgovaraju.
-Ko? Imam deset košnica. Neka je u svajoj minimum pedeset hiljada pčela, to ti je petsto hiljada. Moje stado!
Čiča Brada je šesto dete u majke Vojke, koja je pre njega rodila pet kćeri. Brada je bio jedvaček. Majka Vojka je Bogu hvala živa i zdrava i nosi svojih devedeset pet godina kao kraljica krunu. Ponosno, svesno i sa stavom. Rođena daleke 1922. godine, završila je osnovnu školu, tečno čita i piše. Nikad nije radila, ali je rodila i odgajila šestoro dece. Čiča Brada je  njeno mezimče. Oduvek su bili u simbiozi. Nekako je najviše brinula o njemu. Brine i on o njoj.
Nedavno je bila bolesna i dugo vezana za krevet pa se navikla na tablet.

                                                     Vojka u korak sa novim tehnologijama

-Vidi de Zorane, slab mi je nešto ovaj internet - kaže baba - Zorane, ovo mi ode levo, kako da ga vratim? Dođi da mi nađeš. Ene, evo ga sad! Ne treba!
Baba surfuje po internetu, navukla se dok je bila bolesna. Zamalo d-umre žena od običnog zapalenja žučne kese u devedesetdrugoj godini života.
- Znaš šta bilo? Pre tri godine baba se požalila na bolove u stomaku u ja je odvedem u bolnicu u Čačku. Doktor konstatuje zapaljenje žuči i kako baba ima devedeset dve godine kaže: - Bolje da je ne operišemo. Nisam siguran da će izdržati anesteziju i operaciju. Da prepišem antitibiotike pa, šta bude.
- Mama hoćeš li da te operišu?- pitam je.
- Ja hoću liko, ako oni kažu.
Nisam ni sumnjao da će keva da odluči drugačije.
-Hajde baba stavi krstić, moraš dati saglasnost za operaciju, reče jedna sestra.
-Koji krstić Sunce ti, baba piše!- podviknem.
-Nisam ponela naočare, veli Vojka.
-Kevo, piši to bez naočara! Šta god staviš dobro je!
Ona se potpisa tačno.
Doktor i sestra ne veruju. Baba se seća pesmice koju je naučila u prvom razredu! Ima mozak na dva sprata.
Da vidiš posle. Tri dana ne zarasta rana. Rez ogroman. Ponovo operacija, ponovo potpisuje baba, potpisujem i ja. Kažu gnoj se razliva po trbušnoj duplji. Može d-umre od sepse. Nešto se rašilo.
Šta da se rašije kad nije dobro ni sašiveno.!!! Učili se na babi! Al ćuti.
Povedem je na kontrolu. Ona se uplašila svega pa je odlučila da bude nepokretna. Stavim je u auto, odvezem u bolnicu, ostavim ličnu kartu na portirnici da zadužim kolica, iznesem je iz auta, stavim na kolica i kažem: Nemoj da si negde mrdnula, odoh da se parkiram. Kud će da ide, nego se šalim sa njom. Uhvatim se za kolica pa fiiiju kroz hodnik. Pun gas. Babu vozim šeset.
- Kevo, uhvatiće nas radar!
-Vi niste normalni, viču za mnom sestre a narod se krsti. Da je neko imao da snimi. Nema dalje!
Kevi se kosa uspravila od brze vožnje. Pišanje.
Nadjem njenog doktora i kažem dovezao sam majku. On se zaledio.
Ma živa je bre doktore! Ne veruje mi čovek.
Dok je ležala u bolnici imala je dva santima duboku rupu na ledjima i nije imala mesa na petama. Sve trulo. Nisu je pipali danima. Šta da očekuješ? Kake pete u devedeset dve godine!

Lepota žene izvire iz njene duše i pogleda- ovakav izgled na pragu 96. godine!

                                             
Fala Bogu te imamo našu Radu! Ona je prijateljica, medicinska sestra. Koje, ima da pogine za nas. Ona je nju izjutra i uveče kupala i gledala, a naše je bilo preko dana. Menjali pampers, hranili je. Rada je mazala nekom masti. Jebeš mi sve, tovatna mast! Kaki one srebrne gaze, oni palci! Ništa to ne pomaže.
Znaš kakva je bila posle da kucnem u drvo? Znaš kake su joj pete? Ko krompirići. Nema ništa. Ni rupe na ledjima. Nova. Sad je čuješ, oglasi se: -Šta je ovo Zorane? Nema mi interneta.

Znači baba je vrh. Nema dalje!